Uspešna realizacija projekta DREPR na farmama u Srbiji
Tokom narednih meseci očekuje završetak novih objekata i potpisivanje predugovora za gradnju ili nabavku opreme za još 15 farmi, u regionima u kojima se sprovodi projekat. Procena je da će projektom DREPR biti obuhvaćeno ukupno oko 60 farmi u Srbiji.
Oprema za rasturanje stajnjaka - veliki korak napred na modernim farmama
Važan deo projekta DREPR, osim izgradnje betonskih tankova i pista za skladištenje stajnjaka, jeste i mogućnost nabavke opreme za rasturanje tečnog i čvrstog đubriva u obliku cisterni i posebnih priključnih mašina. Na farmi Biljane obradović, u selu Maskar kod Topole, nova oprema u mnogome je poboljšala i olakšala svakodnevni rad u manipulaciji stajskim đubrivom, a i finansijski efekti sigurno nisu zanemalrjivi. Nabavkom ovakvih modernih mašina, domaći farmeri dobijaju mnogo bolje ukupne finansijske efekte na svojim farmama, štede vreme i novac, a samim tim i uvećavaju sopstvene prihode.
Pravilno skladištenje stajnjaka - moderna rešenja u domaćoj poljoprivrednoj praksi
Izgradnjom tankova za skladištenje stajnjaka, kao i upotrebom savremenih mašina za manipulaciju ovim otpadom, domaća poljoprivreda je kroz primenu rešenja predviđenih projektom DREPR, na dobrom putu da se priključi evropskim i svetskim trendovima u oblasti poljoprivredne prakse.
Veliki broj zainteresovanih domaćih farmera svdeoči da u Srbiji sve više jača svest o potrebi primeni savremenih rešenja u ekološkoj zašiti okoline. Pore dtoga, primenom ovih rešenja domaći poljoprivrednici unapređuju sopstveno poslovanje, stiču nova iskustva i usklađuju svoju praksu sa rešenjima koja su več u primeni u zemljama EU. Na taj način, srpski farmeri mnogo spremnije dočekuju trenutak ulaska Srbije u EU i stiču konkurentnost u nastupu na inostranim tržištima.
Čistiji Dunav - pravo rešenje za našu zajedničku budućnost
Osnovni cilj projekta DREPR, kako na međunarodnom nivou u susednim zemljama, tako i u Srbiji, jeste smanjenje zagađenja vodotokova Dunava i njegovih pritoka nutrijentima sa stočnih farmi, posebno sa farmi svinja i goveda, kao i smanjenje količine nutrijenata koji se izlivaju iz klanične industrije. Nutrijenti prvenstveno potiču iz izmeta goveda, svinja i živine, koji se u narodu popularno nazivaju stajnjak i osoka, a čine ih azotna i fosforna jedinjenja, koja kada dospeju u prekomernim količinama u vodotokove izazivaju preteran razvoj algi. Kao posledica ovih procesa, voda u tim tokovima postaje zagađena, neprijatnog mirisa, neupotrebljiva za kupanje i piće, a u njoj prestaju da žive usled nedostatka kiseonika bilo kakvi živi organizmi, kao što su rakovi, ribe ili vodene biljke. Tokom implementacije, projekat će i praktično pokazati metode smanjenja zagađenja dunavskog rečnog toka na određenom broju oglednih farmi u Srbiji. Projekat će se sprovoditi na području opština Šabac, Požarevac, Vrbas i Novi Sad .
Procenjeno je da Srbija i Crna Gora godišnje izliva 72.000 tona azota i 7.000 tona fosfora, što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. Ove vrednosti stavljaju SCG na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora, koja se uliva u vode Dunava iz svih 13 zemalja Dunavskog basena.
Predviđeno vreme sprovođenja projekta je 4 godine. U tom periodu osnovne aktivnosti projekta odnosiće se na više komponenti: kvalitetnija životna sredina, harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa standardima EU, intenzivna edukacija srpskih farmera na temu održive proizvodnje, demonstracija uspešnih poljoprivrednih praksi, kao i podizanje opšteg nivoa svesti o značaju očuvanja voda i životne sredine.